Da bi se voće pravilno razvijalo i redovno rađalo potrebno je pre sadnje dobro pripremiti zemljište.
Nakon pripreme zemljišta vrši se razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju. Pri razmeravanju treba obratiti pažnju na rastojanje između redova i granice (međe) parcele. Po pravilu bi trebalo da krajnji redovi budu udaljeni od granice (međe) parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali takože treba uzeti u obzir da se pored njih može nesmetano prolaziti sa mehanizacijom. Ako se parcela ograđuje, ograda treba da je najmanje 50 cm odmaknuta od granica parcele.
Sadnja se može obaviti u toku jeseni, zime ili u rano proleće. Ako se sadi u toku zime treba obratiti pažnju da se ne sadi u previše vlažnu ili smrznutu zemlju. Najbolje vreme za sadnju sadnica je u jesen jer se sadnice bolje primaju. Nedostatak jesenje sadnje ako zasad nije ograđen pa zečevi i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnice u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica neophodna.
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Kasno posađene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli, suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potrebno je obimno i često polivati sadnice jer se one teže primaju.
Rupe za sadnju se kopaju neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši na tačno obeleženo sadno mesto. Prečnik iskopane rupe treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u rupu i zauzele što prirodniji položaj.
Priprema sadnica za jesenju sadnju se vrši istog dana kada se sadnja obavlja. Potrebno je pregledati sadnice i izvršiti kontrolu njihove ispravnosti. Sve oštećene i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama je potrebno skratiti osnovne žile korena na dužinu 15-20cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta.
Za kasnu zimsku ili ranu prolećnu sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje rana na žilama do trenutka sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
Sadnja se uvek obavlja na skoro istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se određuje po boji kore, deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Za sadsnju su potrebana dva radnika, jedan radnik stavlja sadnicu u centar iskopane rupe,drugi radnik preko korena sadnice nabacuje zemlju. Laganim povlačenjem sadnice omogućava se bolje popunjavanje prostora između žila. Zemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila zatim se ponovo dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje. Kada je rupa skoro puna sa zemljom sadnica se zalije sa oko 10 litara vode. Kada zemlja upije svu vodu u rupu 100-150 grama NPK đubriva. Poželjno je dodati i 2-3 lopate stajskog đubriva. Na kraju rupu potpuno zatrpati zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne može iščupati laganim povlačenjem rukom i ako stajsko i mineralno đubrivo nisu došli u direktan kontakt sa žilama korena.
